Sifilis je seksualno prenosiva bolest (SPB) koju uzrokuje bakterija Treponema pallidum. Ova bakterija se prenosi putem seksualnog kontakta, uključujući vaginalni, analni i oralni seksualni odnos, kao i kontakt s ranama ili lezijama na telu zaražene osobe. Sifilis je ozbiljna bolest koja se može lečiti antibioticima, ali ako se ne leči, može prouzrokovati ozbiljne komplikacije i štetu organizmu.
Simptomi sifilisa
Sifilis ima nekoliko stadijuma, i simptomi se mogu razvijati i nestajati tokom različitih faza bolesti. Simptomi sifilisa u različitim stadijumima:
Prvi stadijum (primarni sifilis):
Prvi znak sifilisa obično je pojava bezbolnog, tvrdog čira ili čankra na mestu gde je bakterija ušla u telo. Ovaj čankr obično traje 3-6 nedelja i spontano nestaje. Može se javiti na genitalijama, anusu, usnama, ili drugim delovima tela.
Drugi stadijum (sekundarni sifilis):
Osip može biti različitog tipa i obično se javlja nekoliko nedelja nakon nestanka čankra. Može biti crvenkast, sitan, sličan opekotinama od sunca, ili se javlja u obliku krupnih beličastih pustula. Može se javiti blaga groznica. Limfni čvorovi mogu postati natečeni i bolni. Često se javljaju i glavobolja, umor i bolovi u zglobovima
Treći stadijum (tercijarni sifilis):
Tercijarni sifilis može se razviti godinama nakon infekcije i karakterišu ga ozbiljnije komplikacije poput oštećenja srca, krvnih sudova, nervnog sistema, očiju, kostiju i drugih organa. Simptomi trećeg stadijuma mogu uključivati ozbiljne neurološke poremećaje, srčane probleme, promene u koži, gubitak sluha i drugo. Latentni sifilis: U nekim slučajevima, sifilis prelazi u latentni stadijum, u kojem nema simptoma, ali bakterija ostaje u telu.
Simptomi sifilisa mogu varirati varirati od osobe do osobe, a ponekad se javljaju samo blagi simptomi ili simptomi potpuno izostaju. Bez obzira na simptome, važno je da se sifilis otkrije i leči što je pre moguće, kako bi se sprečile ozbiljne komplikacije. Ukoliko sumnjate na infekciju sifilisom, testirajte se što pre i zatražite medicinsku pomoć.
Uspostavljanje dijagnoze
Dijagnoza sifilisa obično se postavlja putem niza kliničkih i laboratorijskih testova kojesprovodi zdravstveni stručnjak.
Lekar razgovara s pacijentom o medicinskoj istoriji, seksualnom ponašanju, simptomima i potencijalnim rizičnim faktorima. Lekar vrši i fizički pregled, kako bi utvrdio prisustvo čira, osipa, natečenih limfnih čvorova i drugih karakterističnih znakova bolesti.
Laboratorijski testovi krvi su ključni za postavljanje dijagnoze sifilisa.
Ako je prisutan čir, lekar će uzorak tkiva poslati na laboratorijsko ispitivanje radi potvrđivanja dijagnoze.
Nakon postavljanja dijagnoze, lekar će odrediti stadijum oboljenja, kako bi utvrdio najbolji plan lečenja. Blagovremeno postavljanje dijagnoze i početak lečenja su krucijalni za sprečavanje razvoja komplikacija i širenja infekcija na druge osobe. Ako je dijagnoza potvrđena, seksualne partnere bi trebalo obavestiti o rezultatima, kako bi se i oni testirali i započeli lečenje ukoliko ima potrebe.
Lečenje sifilisa
Lečenje sifilisa obično uključuje upotrebu antibiotika kako bi se telo rešilo bakterije Treponema pallidum koja je uzročnik sifilisa.Terapija se određuje i na osnovu stadijuma oboljenja i može uključivati različite antibiotike.
Prvi stadijum: Najčešće se koristi penicilin, kao što je benzatin penicilin G. U pojedinim slučajevima je dovoljna samo jedna injekcija ovog antibiotika za saniranje infekcije. Alternativno, lekar može propisati oralni antibiotik, kao što je doxycycline, za osobe koje su alergične na penicilin. Važno je da pacijent završi kompletan tretman kako bi se sprečila ponovna infekcija.
Drugi stadijum: Lečenje sifilisa u ovom stadijumu obično uključuje iste antibiotike kao i u prvom stadijumu. Penicilin je često prva opcija, ali lekar može razmotriti alternativne antibiotike ako je to potrebno.
Treći stadijum: Tercijarni sifilis je teže izlečiv i zahteva duži tretman antibioticima. Lekar će odlučiti koji je najbolji režim tretmana za pacijenta.
Latentni sifilis: Latentni sifilis može biti asimptomatski, iako bakterije ostaju u telu. Lečenje latentnog sifilisa takođe uključuje primenu antibiotika, obično penicilina, ali trajanje i doza zavise od trajanja latentnog stadijuma.
Važno je da se tretman sifilisa sprovodi pod nadzorom medicinskog stručnjaka, a pacijenti moraju pratiti preporuke lekara i kompletirati ceo tretman. Nakon tretmana, važno je redovno praćenje stanja, kako bi se potvrdilo da je infekcija sanirana.
Važno je obavestiti seksualne partnere o dijagnozi, kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti. Kao i kod drugih seksualno prenosivih bolesti, zaštita (kondomi) i redovni pregledi su ključni za prevenciju sifilisa.
Ukoliko imate neke od navedenih simptoma i sumnjate na polno prenosivu bolest, zakažite pregled kod specijaliste, urologa ili ginekologa. Ukoliko ne znate kod god lekara da zakažete pregled, unesite pojam “sifilis” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija i na taj način ćete dobiti pristup iskustvima drugih pacijenata i njihovim preporukama. Ostavite svoje iskustvo nakon pregleda i završenog lečenja i na taj način pomozite drugima koji se suočavaju sa istim problemom.
