Svaka dijagnoza koju saopšte nama ili onima do kojih nam je najviše stalo, u trenutku okupira naše misli i postaje prioritet. Bez obzira koliko je data dijagnoza učestala ili ozbiljna, ona postaje naš glavni fokus i najveći problem. Međutim, postoje dijagnoze koje se, u našoj zemlji, daleko češće saopštavaju od drugih i one koje, često usled zanemarivanja simptoma i zakasnele intervencije, odnose najviše života.
Pandemija COVID virusa, koja je obeležila poslednjih par godina, omogućavala je najznačajnijim uzročnicima fatalnih ishoda da delom ostanu zamaskirani. Virus je često odnosio živote osoba koje su već dugo bolovale od hroničnih i iscrpljujućih bolesti. Prema rečima stručnjaka, za vreme pandemije je praktično bilo nemoguće precizno utvrditi tačan uzrok smrti, posebno ako je pacijent prethodno bio pozitivan na virus. Precizno utvrđivanje uzroka bi zahtevalo detaljnu obdukciju svakog preminulog, što je u takvim uslovima neizvodljivo. Na svu sreću, period pandemije je sada iza nas i u potpunosti se možemo osloniti na podatke koji su objavljeni u Zdravstveno-statističkom godišnjaku Republike Srbije - publikaciji koju izdaje Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.
Kako izgledaju najfatalnije bolesti u Srbiji u procentima?
Prema publikaciji iz 2021. godine, najviše života u našoj zemlji su odnele bolesti koje pripadaju grupi Bolesti sistema krvotoka. Čak 41.4% ukupno preminulih, izgubilo je život usled bolesti kardiovaskularnog sistema. Ova grupa bolesti bila je pogubna po oba pola.
Neslavna statistika se dalje nastavlja:
Tumori (15.1%)
Bolesti sistema za disanje (5.3%)
Bolesti žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ishrane i metabolizma (2.6%)
Bolesti sistema za varenje (2.2%)
Bolesti nervnog sistema (2.1%)
Bolesti srca i krvnih sudova - vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji
Prema navodima “Batuta”, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti su vodeći uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, izdvaja se akutni koronarni sindrom. Reč je o vodećem zdravstvenom problemu u razvijenim zemljama, koji se poslednjih decenija sve više registruje i u zemljama u razvoju. Prema navodima Instituta, akutni koronarni sindrom (akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris, iznenadna srčana smrt) je činio čak 50.9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2021. godini.
Iako se bolesti srca i krvnih sudova najčešće dijagnostikuju starijoj populaciji, trebalo bi imati na umu da ove bolesti ne diskriminišu po polu i starosti.
Svake godine, od bolesti srca i krvnih sudova, u svetu premine preko 17 miliona ljudi, što je svaki treći preminuli stanovnik. Jasno je da je u pitanju globalni problem. Stručnjaci apeluju da se gotovo 80% prevremenih smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara, može sprečiti kontrolom nekoliko važnih faktora rizika: pušenje, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost. Redovne lekarske kontrole su veoma bitna preventivna mera. Preporuka je da pojedinac, zajedno sa svojim izabranim lekarom, proceni ukupan rizik i razvije individualan plan akcije za unapređenje zdravlja srca i krvnih sudova. Informisanost nam omogućava da prepoznamo najučestalije i rane simptome srčanog i moždanog udara, kako bismo reagovali na vreme. U slučaju sumnje na pojavu ovih urgentnih stanja, jedina ispravna akcija je blagovremeno obraćanje hitnoj medicinskoj pomoći - ističu u “Batutu”.
Titula koju ne želimo: Srbija je druga u Evropi po smrtnosti od karcinoma
Naša zemlja se nalazi na 18. mestu u Evropi po učestalosti obolevanja od raka, a na nezaivdnom drugom mestu po smrtnosti od karcinoma. Samo prošle godine je od malignih bolesti u Srbiji obolelo više od 40.000 osoba, dok 30.000 godišnje izgubi bitku s ovom kobnom bolešću. Jasno je da je situacija i više nego alarmantna.
Kod muškaraca se najčešće pojavljuju rak pluća i debelog creva, dok kod žena vode rak dojki, grlića materice i jajnika. U Srbiji je tokom 2022. godine najčešće dijagnostikovan rak pluća (oko 7.000 slučajeva), zatim karcinom dojke (oko 4.600 slučajeva), karcinom debelog creva (oko 4.000 slučajeva).
Pacijenti se prevashodno žale da predugo traje ceo proces od dijagnostike do tretmana, nasuprot činjenici da baš u slučaju karcinoma blagovremena rekacija može spasiti život! Kada oseti prve simptome, osoba prvo posećuje dom zdravlja i izabranog lekara. Zatim slede razne laboratorijske analize krvi i tumor markera. Potom su na redu različita snimanja: magnetne rezonance, mamogrami, bronhoskopi… Dalje se pacijent upućuje na komisiju, kako bi se utvrdio termin za početak terapije ili spasonosnu operaciju. Ceo taj proces može da se otegne i na nekoliko meseci, a upravo je vreme veoma dragoceno svakom onkološkom bolesniku. Protokole je, nažalost, veoma teško ubrzati.
S druge strane, mi sami možemo preventivno uticati na gotovo dve trećine faktora koji dokazano povećavaju rizik za nastanak određenih vrsta karcinoma: pušenje, prekomerna telesna težina, nedovoljna fizička aktivnost, alkoholizam. Nažalost, postoje kracinomi koji mogu pogoditi i osobe koje savesno brinu o svom zdravlju i to usled naslednih ili sredinskih faktora koje ne možemo tako lako kontrolisati. Baš zbog toga moramo istaći važnost skrininga. Redovne kontrole omogućavaju lekarima da malignitete otkriju u veoma ranim fazama. Većina karcinoma koji se dijagnostikuju u pretkliničkoj fazi, odlično reaguje na ustanovljenu terapiju.
Ono što ubija planetu - ubija i ljude
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava na ekološke probleme koji nepovoljno utiču na zdravlje svih stanovnika naše planete. Ističu da čak 99% svetske populacije udiše nezdrav vazduh - što je najčešće posledica sagorevanja fosilnih goriva. Zahvaljujući globalnom zagrevanju, bolesti koje prenose komarci i drugi insekti se šire neuporedivo brže nego ikada ranije. Plastika se danas može pronaći na dnu najdubljih okeana i na vrhovima najviših planina, a u tragovima se može detektovati i u hrani koju svakodnevno konzumiramo. Nezdrava hrana i piće doveli su do epidemije gojaznosti, koja sve više pogađa i našu zemlju. Jasno je da sve ono što polako ubija planetu, mnogo brže ubija i ljude koji je nastanjuju.
Savesno brinite o svom zdravlju i o zdravlju naše planete. Nemojte odlagati redovne lekarske kontrole, čak i ako se trenutno osećate odlično. Imajte na umu da su preventiva i rana dijagnostika prioritet i da nekada mogu predstavljati razliku između života i smrti. Nikada nije kasno da usvojite zdrave navike i tako produžite svoj život.
Ukoliko ipak primetite promene i sumnjive simptome, što pre se obratite lekaru. U slučaju da vas zanimaju iskustva drugih pacijenata iz svih krajeva Srbije ili želite da pronađete vrsnog specijalistu iz određene oblasti, željeni termin upišite u prostor za pretragu na Hipokratija platformi. Trenutno se u našem sistemu nalazi preko 2.000 zdravstvenih ustanova i skoro 3.000 podeljenih iskustava pacijenata. Pozivamo vas i da podelite svoje iskustvo s Hipokratija zajednicom i podsećamo da to možete učiniti potpuno anonimno.
