Multipla skleroza je autoimuna bolest koja pogađa centralni nervni sistem. Oboljenje nastaje kao posledica oštećenja mijelinskog omotača (gubitkom bele supstance), koji je sastavni deo nervnog tkiva.
Zabeležene su pojave multiple skleroze u svim dobima života, ali se najčešće javlja između dvadesete i četrdesete godine života. Žene češće oboljevaju, a prema poslednjim istraživanjima, oko dva i po miliona ljudi u svetu trenutno boluje od ove bolesti.
Uzrok nastanka
Ukoliko do propadanja mijelinskog omotača dolazi u delu mozga koji je odgovoran za prenos informacija između mišića i mozga, mogu nastati problemi s kretanjem. Ukoliko mijelinski omotač propada u delu koji prenosi senzorne informacije ka mozgu, može da nastane oštećenje vida.
Šta tačno uzrokuje nastanak multiple skleroze još uvek nije potvrđeno. Stručnjaci se slažu da je u pitanju udružen uticaj više faktora. Ukoliko srodnici prvog reda imaju ovo oboljenje, veća je verovatnoća da će multipla skleroza pogoditi još nekoga u okviru porodice.
Simptomi
Vrsta i jačina simptoma koju obolela osoba oseća zavisi od dela nerva je ugrožen. Prvi simptomi multiple skleroze uopšte ne moraju upućivati na ovu bolesti: zamor, vrtoglavica, problemi sa spavanjem, promena apetita. Mogu se javiti i promene u mentalnom stanju obolelog: bezvoljnost ili čak pojava ekstremno pozitivnog stava.
Ukoliko je oštećen nerv odgovoran za motornu funkciju simptomi su:
- Slabost udova
- Osećaj ukočenosti
- Osećaj “struje” po telu, prilikom savijanja vrata
- Tremor
- Nekoordinisano kretanje i nesiguran hod
- Nerazgovetan govor
- Bolna grčenja mišića
- Problem sa seksualnom funkcijom
Ukoliko je u pitanju oštećenje vida, javljaju se sledeći simptomi:
- Problemi sa vidom obično u jednom oku
- Poigravanje očnih jabučica
- Treperenje i trzaji
- Dupla slika
- Neraspoznavanje boja
Kod nekih osoba multipla skleroza se javlja u vidu jednog simptoma, na primer, zamućen vid. Simptomi se mogu javiti i zatim nestati, tako da ne utiču na svakodnevni život i funkcionisanje. S druge strane, intenzitet pojedinih simptoma (ili čak samo jednog simptoma) može biti takav da ugrožava funkcionalnost i kvalitet života obolele osobe.
S obzirom na činjenicu da je glavni uzrok nastanka ove bolesti i dalje nepoznat, razvoj bolesti kod pojedinca se ne može precizno predvideti.
Multipla skleroza se može spontano razvijati tokom dužeg vremenskog perioda. Statistika pokazuje da bolest češće veoma brzo napreduje kod osoba koje obole u srednjim godinama.
Multipla skleroza može da se javi u povratnom i progresivnom obliku.
Kod povratnog oblika, osoba ima napade simptoma koji se skoro potpuno povlače do narednog napada. Bolest se postepeno pogoršava.
Progresivni oblik bolesti je ređi i ispoljava se kroz uporno i brzo pogrošavanje stanja, koje dovodi do paralize.
U veoma retkim slučajevima kod osobe se može zapaziti ubrzano pogoršanje stanja, s kratkim periodima poboljšanja.
Faktori rizika
Kao najznačajniji faktor za nastanak multiple skleroze dokazala se genetika. Ukoliko postoji istorija bolesti u jednoj porodici, veća je verovatnoća za razvoj bolesti. Osim genetike, istraživanja su pokazala da u najrizičniju grupu spadaju žene starosti između 16 i 55 godina. Dokazano je i da određeni virusi (poput herpesa tip 6) mogu imati ulogu u nastanku multiple skleroze.
Neke autoimune bolesti, poput tiroidnih problema, dijabetesa i bolesti creva, povećavaju rizik za nastanak multiple skleroze. Kao i kod brojnih drugih bolesti, pušenje povećava rizik za nastanak ovog oboljenja.
Dijagnoza
Proces utvrđivanja multiple skleroze traje dugo. Simptomi mogu da budu blagi ili se mogu javljati povremeno, što automatski otežava proces uspostavljanja dijagnoze. Ne postoje zvanični testovi koji mogu rano da otkriju multiplu sklerozu. Magnetna rezonanca se koristi za utvrđivanjeoštećenja centralnog nervnog sistema. Međutim, ovakva oštećenja mogu i izostati, a minimum dve detektovane povrede su preduslov za zvanično potvrđivanje dijagnoze. U najvećem broju slučajeva, do dijagnoze multiple skleroze se dolazi isključivanjem ostalih bolesti na koje mogu upućivati simptomi.
Trenutno, za multiplu sklerozu nema leka. Određeni suplementi se koriste u cilju ublažavnja simptoma i poboljšanja kvaliteta života.
Birajte lekara prema svojim potrebama
Ukoliko osećate bilo koji od simptoma koje smo naveli (ili kombinaciju više simptoma), obavezno posetite lekara. Za utvrđivanje dijagnoze multiple skleroze, pregled bi trebalo zakazati kod neurologa. Lekar će vas verovatno dalje uputiti na analize krvi, ICT skener i magnetnu rezonancu.
Ako niste sigurni kom lekaru da se obratite, ukucajte termin "multipla skleroza" u prostor za pretragu na Hipokratija platformi. Pretraga će vam doneti uvid u iskustva drugih pacijenata koji su se borili sa sličnim problemom, a dobićete informaciju i o stručnjacima koje možete kontaktirati. Kada obavite pregled, svoje iskustvo slobodno podelite s Hipokratija zajednicom.
