Da, hrana može uticati na naše raspoloženje. Dokazana je veza između hrana i našeg emocionalnog stanja. S tim u vezi, postoje čitave kategorije namirnica koje prepoznajemo kao "hranu za dobro raspoloženje" ili "hranu za mozak".
Pojedine namirnice stimulišu lučenje neurotransmitera poput serotonina, endorfina i dopamina, poznatih kao "hormoni sreće". Primeri takvih namirnica uključuju čokoladu, banane, orašaste plodove i ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama.
Hrana bogata brzim šećerima može pružiti trenutni energetski podsticaj, ali takođe može dovesti do naglog pada nivoa šećera u krvi, što može uticati na raspoloženje. Složeni ugljeni hidrati, poput integralnih žitarica, obezbeđuju stabilniju energiju.
Nedostatak određenih nutrijenata, uključujući vitamin D, povezan je s depresijom. Namirnice poput masne ribe, jaja i obogaćenih mlečnih proizvoda mogu pomoći u održavanju odgovarajućih nivoa ovog vitamina.
Crevna flora igra ulogu u proizvodnji neurotransmitera, a probiotičke namirnice poput jogurta i kiselog kupusa mogu podržati zdravlje creva i uticati na mentalno blagostanje.
Hrana bogata antioksidansima, poput voća i povrća, može pomoći u zaštiti mozga od oksidativnog stresa, što može doprineti očuvanju mentalnog zdravlja.
Važno je napomenuti da je veza između hrane i emocionalnog stanja kompleksna i individualna. Različiti ljudi mogu reagovati na istu hranu na različite načine, a emocionalno stanje može imati uticaja i obrnuto – raspoloženje može uticati na izbor hrane. Uopšteno govoreći, održavanje balansirane ishrane bogate raznovrsnim nutrijentima, može doprineti opštem osećaju blagostanja.