Potreba za snom varira od osobe do osobe i zavisi od različitih faktora, uključujući uzrast, fizičku aktivnost, zdravstveno stanje i individualne genetske predispozicije.
Novorođenčad (0-3 meseca): 14-17 sati sna dnevno. Novorođenčad spava u kratkim intervalima tokom dana i noći.
Dojenčad (4-11 meseci): 12-15 sati sna dnevno. Dojenčad obično ima duže noćno spavanje i kraće dnevne dremeže.
Mala deca (1-2 godine): 11-14 sati sna dnevno. U ovom uzrastu, beba spava noću i ima jedan ili dva dremeža tokom dana.
Predškolska deca (3-5 godina): 10-13 sati sna dnevno. Većina dece u ovom uzrastu prestaje s dremanjem u toku dana.
Školska deca (6-12 godina): 9-12 sati sna dnevno. Učenicima školskog uzrasta je potrebno više sna, kako bi podržali fizički i kognitivni razvoj.
Tinejdžeri (13-18 godina): 8-10 sati sna dnevno. Adolescenti su često podložni promenama u ritmu spavanja i uglavnom kasnije odlaze na spavanje.
Odrasli (18-64 godine): 7-9 sati sna dnevno. Većini odraslih osoba potrebno je oko 7-9 sati sna dnevno, iako postoje varijacije.
Stariji odrasli (65+ godina): 7-8 sati sna dnevno. Potreba za snom obično ostaje relativno konstantna tokom odraslog doba, ali se može promeniti usled promena u zdravstvenom stanju.
Prednosti dovoljne količine sna
Dovoljna količina sna ima brojne prednosti po fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje.
Poboljšana kognitivna funkcija: Dobar san poboljšava koncentraciju, pažnju i kreativnost. Pored toga, dovoljna količina sna potpomaže bolje pamćenje i unapređenju sposobnosti rešavanja problema.
Unapređeno emocionalno blagostanje: Dobar san igra ključnu ulogu u regulaciji emocionalnih reakcija. Nedostatak sna može dovesti do emocionalne nestabilnosti i povećanog rizika od anksioznosti i depresije.
Fizičko zdravlje: Dobar san podržava zdrav imunološki sistem, pomaže u regulaciji hormona, i smanjuje rizik od hroničnih bolesti kao što su srčane bolesti, dijabetes i gojaznost.
Regulacija apetita: Dovoljno sna pomaže u održavanju ravnoteže hormona koji kontrolišu osećaj gladi i sitosti, što može pomoći u regulaciji telesne težine.
Fizička izdržljivost i oporavak: Tokom sna se telo oporavlja od fizičkog napora i povreda. Dobar san utiče na povećanje izdržljivosti i brži oporavak nakon vežbanja.
Bolja produktivnost: Osobe koje spavaju dovoljno obično su produktivnije i manje podložne greškama na radnom mestu.
Smanjenje stresa: Dobar san pomaže u regulaciji reakcija na stresne situacije.
Smanjenje rizika od nesreća: Nedostatak sna može povećati rizik od nesreća, kako u saobraćaju, tako i na radnom mestu.
Poboljšana funkcija imunog sistema: San igra ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema i pomaže telu da se bori protiv infekcija.
Duži život: Dobar san povezan je sa smanjenim rizikom od prerane smrti i dužim životnim vekom.
Naveli smo samo nekolicinu prednosti koje prate dovoljnu količinu sna. Ključno je slušati telo i prlagoditi količinu sna sopstvenim potrebama. Nedostatak sna može dovesti do umora, smanjenja koncentracije, povećane anksioznosti i poteškoća sa pamćenjem, pa je važno obezbediti dovoljno kvalitetnog sna za očuvanje fizičkog i mentalnog zdravlja.