Katarakta je oftalmološki problem zamagljivanja sočiva oka. Sočivo se nalazi unutar oka i igra ključnu ulogu u fokusiranju svetlosti na mrežnjaču, što omogućava stvaranje jasne slike. Međutim, tokom vremena, sočivo može početi postepeno da se muti, što u konačnici dovodi do smanjenog kvaliteta vida.
Uzrok nastanka
Ovaj problem potiče od nakupljanja proteina u sočivu, što ometa prolaz svetlosti kroz sočivo i otežava fokusiranje slike na mrežnjači.
Starenje je najčešći faktor rizika za razvoj katarakte. Kako starimo, proteini u sočivu se postepeno nagomilavaju, što dovodi do zamućenja.
Produženo izlaganje sunčevoj svetlosti, posebno ultraljubičastim (UV) zracima, može povećati rizik od katarakte. Nošenje naočara sa UV zaštitom može smanjiti ovaj rizik.
Pušenje duvana povezano je s većim rizikom od nastanka katarakte.
Nasledna predispozicija može uticati na rizik od katarakte. Ako su članovi porodice imali kataraktu, veći je rizik da je razvijete i vi.
Određene bolesti, kao što je dijabetes, mogu povećati mogućnost razvoja katarakte.
Povrede oka, kao na primer udarci, mogu ubrzati proces formiranja katarakte.
Korišćenje kortikosteroidnih lekova, bilo u obliku kapi za oči ili oralno, može povećati rizik od nastanka katarakte.
Pojedini lekovi, kao što su antipsihotici i neki oralni lekovi za kontrolu visokog krvnog pritiska, mogu povećati rizik od katarakte.
Osobe koje su imale prethodne operacije oka, naročito operaciju katarakte u prošlosti, mogu biti podložnije razvoju "sekundarnih" katarakti.
Na određene faktore rizika, poput starenja, ne možemo uticati. Međutim, kontrolom drugih faktora, kao što su izlaganje UV svetlu i pušenje, možemo smanjiti rizik od razvoja katarakte kasnije u životu.
Redovni oftalmološki pregledi su takođe važni, kako bi se rano otkrili znakovi katarakte i pratio razvoj bolesti.
Simptomi katarakte
Simptomi katarakte mogu varirati u zavisnosti od stepena zamućenosti sočiva i oblasti oka koja je pogođena.
Zamućen vid: Ovo je glavni simptom katarakte. Osoba može primetiti da slika postaje mutna, kao da gleda kroz zamagljeni prozor. Inicijalno, zamućenje može biti blago i neprimetno, ali s vremenom se obično pogoršava.
Otežana noćna vožnja: Obolele osobe često imaju poteškoća s vožnjom noću, zbog smanjene sposobnosti da jasno vide svetlosne izvore i kontraste u tamnim uslovima.
Osetljivost na svetlost: Katarakta može povećati osetljivost oka na svetlost, što može uzrokovati nelagodnost pri izlaganju jakom svetlu ili sunčevim zracima.
Smanjeni kontrast: Kontrasti između svetlih i tamnih površina mogu postati manje izraženi, što može otežati prepoznavanje detalja i oblika.
Smanjena oštrina vida: Katarakta može dovesti do smanjenja oštrine vida, što znači da slike više nisu kristalno jasne. Stanje može uticati na čitanje, gledanje televizije i druge svakodnevne aktivnosti.
Promene u percepciji boja: Katarakta može uticati na sposobnost razlikovanja i prepoznavanja boja, što može dovesti do iskrivljenja percepcije boja.
Problemi s naočarima: Osoba s kataraktom može primetiti da joj naočare koje je ranije nosila više ne obezbeđuju jasan vid.
Važno je napomenuti da simptomi katarakte mogu biti slični simptomima drugih očnih problema. Ako primetite bilo koji od ovih simptoma ili imate poteškoća sa vidom, važno je da se posavetujete sa oftalmologom. Oftalmolog može postaviti tačnu dijagnozu katarakte i preporučiti odgovarajuće tretmane ili hirurške opcije, ukoliko su potrebne.
Lečenje katarakte
Jedini efikasan način lečenja katarakte je hirurška intervencija. Katarakta se ne može tretirati lekovima ili drugim konzervativnim metodama kako bi se povratila normalna transparentnost sočiva. Kada simptomi katarakte postanu dovoljno ozbiljni da ometaju svakodnevne aktivnosti i kvalitet života, oftalmolog će obično preporučiti hirurško uklanjanje zamućenog sočiva i njegovu zamenu veštačkim sočivom. Najčešća vrsta hirurškog tretmana za kataraktu je fakoemulzifikacija.
Hirurška procedura koja se primenjuje prilikom tretmana katarakte se smatra sigurnom i donosi odlične rezultate. Međutim, kao i kod svake hirurške procedure, postoje rizici i potencijalni komplikacije, o kojima će vas informisati vaš oftalmolog pre operacije. Pre operativnog zahvata se konsultujte sa oftalmologom, postavite sva pitanja koja vas zanimaju i razmotrite sve aspekte procedure i oporavka.
Jedan od načina da se dodatno informišete jeste i da unesete pojam “katarakta” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Dobićete uvid u iskustva drugih pacijenata kojima je katarakta predstavljala problem. Svoje iskustvo s oftalmologom slobodno podelite na našoj platformi, jer tako pomažete drugima koji se suočavaju sa sličnim zdravstvenim problemima.
