Termin Išijas (išijalgija) se koristi za opisivanje simptoma koji nastaju kao rezultat iritacije ili pritiska na išijatični nerv. Išijatični nerv je najduži nerv u telu, koji se proteže od donjeg dela kičme, kroz zadnjicu i niz zadnju stranu noge sve do stopala.
Uzrok nastanka
Išijas može uticati na ljude svih dobi, ali postoji nekoliko faktora koji mogu povećati rizik od njegovog nastanka.
Diskus hernija je jedan od najčešćih uzroka išijasa. Problem nastaje kada se unutrašnjost diska izboči i pritisne išijatični nerv. Starenje i degenerativne promene kičme mogu dovesti do suženja spinalnog kanala (spinalna stenoza) ili razvoja koštanih izraslina (kičmeni izrasci) koji mogu pritiskati išijatični nerv.
Dalje, osteoartritis, degenerativni poremećaj zglobova, može dovesti do iritacije i pritiska na išijatični nerv.
Fizička trauma, kao što su povrede kičme ili povrede zadnjice, prekomerna telesna težina kao i nedostatak fizičke aktivnosti, može oslabiti mišiće kičme i povećati rizik od išijasa.
Takođe, nasledni faktori mogu igrati ulogu u sklonosti ka razvoju išijasa, ali ne znači da će osoba nužno razviti ovaj problem. Redovna fizička aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i izbegavanje povreda, mogu pomoći u smanjenju rizika od išijasa.
Simptomi išijasa
Simptomi išijasa mogu varirati od osobe do osobe.
- Intenzivna, oštra bol koja se proteže duž išijatičnog nerva. Bol se može osećati u donjem delu leđa, zadnjici, zadnjem delu noge, pa čak i u stopalu i prstima. Bol može biti stalna ili se javljati u obliku udara ili grčeva.
- Osoba može osetiti trnjenje, utrnulost ili "mravinjanje" duž puta išijatičnog nerva, često u zadnjici, butini, listu ili stopalu.
- Išijas može dovesti do slabosti mišića u nozi koja je pogođena. Stanje može otežati hodanje, penjanje stepenicama ili obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
- U nekim slučajevima, išijas može uticati na funkciju bešike i creva, što dalje dovodi do problema s mokrenjem ili pražnjenjem creva.
- Koža duž išijatičnog nerva može postati osetljiva na dodir ili pritisak.
Simptomi išijasa mogu varirati u zavisnosti od uzroka i težine stanja.
Lečenje išijasa
U akutnom periodu, odmor može doprineti regulaciji simptoma. Izbegavanje aktivnosti koje izazivaju ili pogoršavaju bol može pomoći u smanjenju pritiska na išijatični nerv. Međutim, dugotrajni odmor može otežati oporavak, pa je važno nastaviti s aktivnostima slabijeg intenziteta, te se postepeno vraćati svakodnevnim aktivnostima.
Fizikalna terapija može biti veoma korisna u lečenju išijasa. Terapeut može preporučiti vežbe istezanja i jačanja mišića, kao i tehnike mobilizacije kičmenog stuba. Fizikalna terapija takođe može uključivati tretmane poput masaže, električne stimulacije ili primene toplote ili hladnoće radi smanjenja upale i olakšanja simptoma.
Protivupalni lekovi, kao što su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. ibuprofen), mogu pomoći u smanjenju upale i bola povezanih s išijasom. Važno je konsultovati se s lekarom pre upotrebe ovih lekova, kako bi se izbegle potencijalne interakcije ili neželjeni efekti.
U nekim slučajevima, lekar može preporučiti injekciju kortikosteroida direktno u područje oko išijatičnog nerva, kako bi se smanjila upala i ublažili simptomi išijasa.
U retkim slučajevima, kada konzervativne metode lečenja ne daju rezultate ili kada postoji ozbiljan problem, hirurški tretman se može preporučiti.
Važno je da se konsultujete s lekarom kako biste dobili odgovarajuću dijagnozu i plan lečenja prilagođen vašem individualnom stanju. Samo lekar može pružiti tačnu procenu i preporuku za lečenje išijasa.
Lečenje išijasa vežbom
Vežbanje može biti korisno u lečenju išijasa jer pomaže u jačanju mišića, poboljšanju fleksibilnosti i smanjenju upale. Međutim, važno je da se vežbe izvode ispravno i pod nadzorom stručnjaka, kako bi se izbeglo pogoršanje simptoma. Neke od vežbi koje se često preporučuju za lečenje išijasa su:
Istezanje piriformis mišića: Lezite na leđa sa savijenim kolenima. Prekrstite jednu nogu preko druge tako da stopalo odmarate na butini suprotne noge. Držite stopalo ove noge i povucite ga prema grudima dok osećate istezanje u zadnjici. Držite položaj 30 sekundi, a zatim ponovite sa drugom nogom.
Istezanje zadnje lože: Stanite ispred zida i stavite ruke na zid radi podrške. Koraknite jednom nogom unazad, savijte koleno te noge i lagano gurnite kuk prema napred dok osećate istezanje u zadnjem delu noge. Držite položaj 30 sekundi, a zatim promenite nogu i ponovite vežbu.
Vežbe jačanja trupa: Jačanje mišića trupa može pružiti bolju podršku kičmi i smanjiti pritisak na išijatični nerv. Vežbe poput mosta, trbušnjaka i bočnih planši mogu biti vrlo korisne.
Aerobne vežbe niskog uticaja: Vežbe poput hodanja, plivanja ili vožnje bicikla mogu poboljšati cirkulaciju, ojačati mišiće i smanjiti upalu.
Važno je da se pre početka bilo kakvog programa vežbanja konsultujete sa stručnjakom za rekreaciju ili fizioterapeutom, kako biste dobili uputstvo za pravilno izvođenje adekvatnih vežbi. Uz stručno vođenje, vežbanje može biti deo sveobuhvatnog plana lečenja išijasa koji uključuje i druge terapijske metode poput fizikalne terapije, lekova i promene životnih navika.
Ukoliko se dugo mučite sa simptomima za koje sumnjate da su posledica išijasa, potreban vam je fizijatar. Ukoliko ne znate kod kog lekara da odete, ukucajte “išijas” ili “fizijatar” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Na ovaj način ćete dobiti pristup iskustvima drugih ljudi koji su imali sličan problem. Nakon završenog pregleda, podelite svoje iskustvo s Hipokratija zajednicom i pomozite drugima koji se nalaze u istoj situaciji.
