Hipotireoza: Terapije i svakodnevne promene u životu

Bolesti štitne žlezde predstavljaju čest zdravstveni problem koji može značajno uticati na kvalitet života. Štitna žlezda je ključni organ za regulaciju metabolizma, a poremećaji poput hipotireoze i hipertireoze, mogu izazvati različite simptome i komplikacije. Dok hipertireoza označava prekomerno lučenje hormona štitne žlezde i ubrzan metabolizam, hipotireoza predstavlja stanje smanjenog lučenja hormona, što dovodi do usporenog rada organizma. Pravovremena dijagnostika i adekvatna terapija su ključni za održavanje optimalnog zdravlja.

Šta je hipotireoza?

Hipotireoza je stanje koje nastaje kada štitna żlezda ne proizvodi dovoljno hormona neophodnih za normalno funkcionisanje organizma. Ovi hormoni, tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), utiču na metabolizam, regulaciju telesne temperature, rad srca i mnoge druge važne procese u telu.

Uzroci hipotireoze

Najćešći uzroci hipotireoze uključuju:

Hašimotov tireoiditis – autoimuno oboljenje koje uništava ćelije štitne žlezde.
Nedostatak joda – esencijalnog minerala za proizvodnju hormona štitne žlezde.
Lečenje hipertireoze – terapije radioaktivnim jodom ili hirurško uklanjanje štitne žlezde mogu dovesti do hipotireoze.
Genetski faktori – nasledna sklonost ka oboljenju.
Trudnoća – postporođajna hipotireoza se može javiti kod nekih žena.
Lekovi – određeni lekovi, poput litijuma, mogu izazvati poremećaje rada štitne żlezde.
Starenje – funkcija štitne żlezde prirodno opada sa godinama, povećavajući rizik od hipotireoze kod starijih osoba.
Operacije i terapije zračenjem – hirurško uklanjanje štitne żlezde ili zračenje vrata mogu trajno smanjiti funkciju štitne żlezde.

Simptomi hipotireoze

Simptomi hipotireoze se razvijaju postepeno i mogu uključivati:

Umor i malaksalost
Dobijanje na težini
Suva koža i kosa
Osećaj hladnoće
Depresija i problemi sa koncentracijom
Usporen rad srca
Oticanje lica i ekstremiteta
Zatvor
Smanjena tolerancija na hladnoću
Promuklost
Slabost mišića
Bolovi u zglobovima i mišićima
Usporeni refleksi
Gubitak pamćenja i mentalna magla
Smanjen libido i problemi sa plodnošću
Povećan nivo holesterola u krvi

Simptomi hipotireoze kod žena

Žene su sklonije hipotireozi nego muškarci.

Hipotireoza i menstrualni ciklus – neregularni ciklusi, obilne menstruacije ili izostanak menstruacije.
Hipotireoza i opadanje kose – proređivanje kose ili pojačano opadanje.
Hipotireoza i preskakanje srca – poremećaji srčanog ritma.

muskarac sa peskirom i flasicom vode

Hipotireoza kod muškaraca

Hipotireoza kod muškaraca može imati različite simptome, uključujući:

Gubitak mišićne mase
Pojačano znojenje
Ubrzan rad srca
Probleme sa plodnošću
Nervozu i nesanicu

Simptomi hipotireoze kod dece

Kod dece, hipotireoza može izazvati:

Usporeni rast i razvoj
Kašnjenje u razvoju govora
Problemi sa koncentracijom i učenjem
Umor i bezvoljnost

Hipertireoza i hipotireoza: sličnosti i razlike

Hipertireoza i hipotireoza su dva suprotna poremećaja funkcije štitne žlezde, ali oba mogu značajno uticati na zdravlje. Glavna razlika između njih leži u tome kako štitna žlezda proizvodi hormone:

Hipertireoza je stanje u kojem štitna žlezda proizvodi previše hormona, što ubrzava metabolizam.
Hipotireoza je stanje u kojem štitna žlezda proizvodi premalo hormona, što usporava metabolizam.

Sličnosti između hipertireoze i hipotireoze

Poremećaj rada štitne žlezde – Oba stanja su povezana s disbalansom hormona štitne žlezde (T3 i T4).
Uticaj na opšte zdravlje – Obe bolesti mogu uticati na metabolizam, srce, nervni sistem, kožu, kosu i nokte.
Potrebna dijagnostika – Krvni testovi koji mere nivoe TSH, T3 i T4 koriste se za dijagnozu oba stanja.
Hormonalna terapija – Lečenje uključuje regulaciju hormona štitne žlezde, bilo smanjenjem prekomerne proizvodnje (hipertireoza) ili nadoknadom hormona (hipotireoza).
Mogu biti autoimune bolesti – Oba stanja mogu biti uzrokovana autoimunim poremećajima (Gravesova bolest kod hipertireoze i Hašimoto tiroiditis kod hipotireoze).

Razlike između hipertireoze i hipotireoze

Osobina	Hipertireoza	Hipotireoza
Funkcija štitne žlezde	Pojačana aktivnost (previše hormona)	Oslabljena aktivnost (premalo hormona)
Metabolizam	Ubrzan	Usporen
Simptomi	Gubitak težine, ubrzan rad srca, znojenje, nervoza, drhtanje, nesanica	Umor, gojenje, usporen rad srca, suva koža, hladnoća, depresija
Uzrok	Najčešće Gravesova bolest, čvorovi na štitnoj žlezdi, upala štitne žlezde	Najčešće Hašimoto tiroiditis, nedostatak joda, upala štitne žlezde
Lečenje	Antitireoidni lekovi, radioaktivni jod, operacija	Hormonska terapija (levotiroksin)

Oba stanja zahtevaju medicinski nadzor i adekvatnu terapiju, kako bi se sprečile komplikacije poput srčanih problema, osteoporoze (kod hipertireoze) ili usporenog metabolizma i mentalnih tegoba (kod hipotireoze).

devojka na ultrazvucnom pregledu stitne zlezde

Dijagnostika

Dijagnozu hipotireoze postavlja endokrinolog, kroz sledeće korake:

Klinički pregled – lekar procenjuje simptome, uzima medicinsku istoriju pacijenta i obavlja fizički pregled, uključujući pregled vrata, radi utvrđivanja eventualnog uvećanja štitne žlezde.
Laboratorijske analize krvi – merenje nivoa hormona štitne žlezde:
- TSH (tireostimulišući hormon) – povišen nivo ukazuje na hipotireozu.
- T3 i T4 – sniženi nivoi ukazuju na smanjenu funkciju štitne žlezde.
Ultrazvučni pregled štitne žlezde – omogućava uvid u veličinu, strukturu i eventualne promene na žlezdi.
Test antitela – otkrivanje antitela na štitnu žlezdu (anti-TPO, anti-Tg) ukazuje na autoimuni poremećaj poput Hašimotovog tireoiditisa.
Scintigrafija štitne žlezde – koristi se u posebnim slučajevima za procenu funkcionalnog stanja žlezde.

Lečenje i prevencija

Lečenje hipotireoze obuhvata:

Terapiju sintetičkim hormonima – levotiroksin je standardna terapija, a doza se prilagođava individualno na osnovu laboratorijskih analiza.
Praćenje nivoa hormona – redovni kontrolni pregledi su neophodni kako bi se osiguralo da terapija bude adekvatna.
Prilagođavanje ishrane – unos dovoljne količine joda, selena i cinka je ključan za podršku funkciji štitne žlezde.
Izbegavanje hrane koja ometa apsorpciju hormona – sojini proizvodi, kupusnjače (brokoli, karfiol, kupus) i prekomerni unos glutena mogu negativno uticati na apsorpciju levotiroksina.
Redovna fizička aktivnost – blaga do umerena fizička aktivnost može poboljšati metabolizam i opšte zdravstveno stanje.
Smanjenje stresa – tehnike relaksacije, joga i meditacija mogu pomoći u smanjenju negativnog uticaja stresa na štitnu žlezdu.
Adekvatan unos vitamina D – koji može doprineti boljoj funkciji imunog sistema i podršci štitne žlezde.

Da li je opasna hipertireoza?

Da, hipertireoza može izazvati ozbiljne komplikacije poput srčanih problema, osteoporoze i tireotoksične krize.

Ko je najviše u riziku da razvije hipotireozu?

Osobe starije od 60 godina, žene, trudnice, osobe sa autoimunim bolestima i oni sa porodičnom anamnezom bolesti štitne żlezde.

Da li se hipotireoza može izlečiti ili je stanje hronično?

Hipotireoza je uglavnom hronično stanje koje zahteva doživotnu terapiju.

Da li promena ishrane može pomoći kod hipotireoze?

Da, ishrana bogata jodom, selenom i cinkom može pomoći u podršci funkciji štitne żlezde.

BKoje su moguće komplikacije ukoliko se hipotireoza ne leči?

Nelečena hipotireoza može dovesti do ozbiljnih problema, uključujući srčane bolesti, neplodnost i miksedem (teški oblik hipotireoze koji može biti opasan po život).