Poremećaji iz spektra autizma (engl. Autism Spectrum Disorders, ASD) su neurobiološki poremećaji koji se javljaju u detinjstvu i karakterišu se oštećenjem socijalne interakcije, komunikacije i prisustvom ponavljajućih ponašanja. Autizam je predmet mnogih rasprava, istraživanja tokom poslednjih nekoliko decenija. Napor stručnjaka i zajednice je omogućio da se javnost bolje informiše i da se autizam destigmatizuje. Međutim, i dalje se povremeno možemo susresti s mitovima, nerazumevanjem i predrasudama kada se pokrene ova tema. Razlozi su brojni:
- Nedostatak informacija: Nedovoljno znanja o autizmu može dovesti do predrasuda i pogrešnih uverenja. Pojedinci i dalje nisu dovoljno informisani o autizmu, što se jasno može videti po načinu na koji se ophode prema autističnim osobama.
- Stigmatizacija i negativna percepcija: Postoji tendencija stigmatizacije osoba sa autizmom, što može dovesti do tabua oko ove teme. Ova stigma može proizaći iz nedostatka razumevanja, straha od nepoznatog ili predrasuda prema osobama sa autizmom.
- Potreba za inkluzijom i podrškom: Osobe sa autizmom često imaju specifične potrebe i izazove u svakodnevnom životu. Potreba za prilagođavanjem okoline, obrazovnih sistema i društvene podrške je veliki izazov.
Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka poremećaja iz spektra autizma (ASD) još uvek nije u potpunosti poznat. Međutim, istraživanja su identifikovala kombinaciju genetskih i eksternih faktora koji mogu doprineti razvoju autizma.
Faktori koji se dovode u vezu sa nastankom autizma su:
- Genetski faktori: Postoje određene genetske predispozicije za autizam. Studije su otkrile da deca koja imaju braću i sestre s dijagnostikovanim autizmom, imaju veću šansu da i sama dobiju dijagnozu.Takođe, identifikovani su i specifični geni koji su povezani sa autizmom, iako je uloga gena složena i raznolika.
- De novo mutacije: Ove mutacije se javljaju spontano u reproduktivnim ćelijama ili ranoj fetalnoj fazi i mogu biti povezane sa povećanim rizikom od autizma.
- Sredinski faktori Neke studije ukazuju na moguću ulogu određenih faktora iz okruženja koji mogu doprineti razvoju autizma. U pitanju mogu biti izloženost određenim hemikalijama, infekcije tokom trudnoće, komplikacije u trudnoći ili porođaju, kao i faktori kao što su starije godine roditelja ili nedostatak vitamina i minerala tokom trudnoće.
Prema mišljenju većina stručnjaka, poremećaji iz spektra autizma uglavnom nastaju kao rezultata komleksne interakcije između genetskog nasleđa i sredinskih faktora.
Simptomi poremećaja iz autističnog spektra
- Ograničeni socijalni, interakcioni i komunikacijski obrasci: Deca sa ASD-om mogu imati teškoće u uspostavljanju i održavanju socijalnih kontakata. Mogu pokazivati nedostatak interesovanja za druge ljude, teškoće u čitanju neverbalnih signala, probleme u razumevanju emocija i ograničene verbalne i neverbalne komunikacijske veštine.
- Ponavljajuća i restriktivna ponašanja: Deca sa ASD-om često pokazuju ponavljajuće obrasce ponašanja, interesa ili aktivnosti. To može uključivati stereotipne pokrete, insistiranje na istim rutinama i ritualima, preteranu fokusiranost na određene objekte ili teme, kao i senzorne senzitivnosti ili neobične reakcije na senzorne podražaje.
- Variranje u kognitivnim sposobnostima: Poremećaji iz spektra autizma mogu se javiti kod dece sa prosečnim ili iznadprosečnim intelektom do dece sa intelektualnim oštećenjima.
Vrste autizma
Postoje različite vrste poremećaja iz spektra autizma (ASD), koje imaju neke zajedničke karakteristike, ali se mogu razlikovati u intenzitetu simptoma, nivou funkcionalnosti i prisustvu drugih specifičnih karakteristika.
- Autistični poremećaj (klasični autizam): Ovo je najpoznatija forma ASD-a. Deca sa autističnim poremećajem ispoljavaju ozbiljne teškoće u socijalnoj interakciji, komunikaciji i pokazuju ponavljajuće obrasce ponašanja. Mogu biti prisutni i drugi simptomi, poput intelektualnih oštećenja, jezičkih teškoća ili epilepsije.
- Sindrom Asperger: Osobe sa sindromom Aspergera obično imaju prosečan ili iznadprosečan intelekt, ali pokazuju ograničenja u socijalnoj interakciji i komunikaciji. Često su fokusirani na specifične interese i mogu pokazivati neobične obrasce govora i neverbalne komunikacije.
- Dezintegrativni poremećaj u detinjstvu (Hellerov sindrom): Ova retka forma autizma karakteriše se gubitkom već stečenih socijalnih, jezičkih i motoričkih veština između 2. i 10. godine života. Deca koja pate od ovog poremećaja ispoljavaju značajne regresije u razvoju.
- Nespecifični razvojni poremećaj: Ova kategorija se koristi kada neki simptomi autizma postoje, ali nisu dovoljni da bi se postavila dijagnoza konkretnog podtipa iz spektra autizma.
Važno je napomenuti da pojedinačni slučajevi mogu varirati u simptomima, težini i karakteristikama. Stoga, neki stručnjaci preferiraju upotrebu opšteg termina "poremećaji iz spektra autizma" kako bi se obuhvatile sve vrste i nijanse autizma.
Lečenje
Lečenje poremećaja iz spektra autizma kod dece je individualno. Može uključivati različite terapije, kao što su rana intervencija, obrazovne i jezičke terapije, terapije ponašanja (poput ABA - Applied Behavior Analysis terapije), terapije senzorne integracije, logopedske terapije, terapije socijalnih veština i podršku porodici. Cilj lečenja je poboljšanje socijalnih, komunikacijskih i svakodnevnih funkcionalnih veština, kao i poboljšanje kvaliteta života deteta i njegove porodice.
Ukoliko primetite da se Vaše dete ponaša drugačije, reagujte bez odlaganja! Započnite razgovor sa svojim detetom, istaknite svoju zabrinutost i predložite posetu psihologu ili psihijatru.Ukoliko ne znate kome da se obratite, ukucajte i “autizam” u polje za pretragu na platformi Hipokratija. Dobićete uvid u preporuke i iskustva pacijenata širom Srbije koji su se susreli sa sličnim problemom, te ćete na taj način lako pronaći stručnjaka baš po svojoj meri.
