Možda ste pomislili da ćemo vam otkriti atraktivne destinacije na koje biste se mogli zaputiti tokom narednog odmora. Iako se prirodne lepote krajeva kojih ćemo se u daljem tekstu dotaći ne mogu osporiti, titula “medicinske pustinje” iza sebe krije mnogo ozbiljniju i bolniju temu. Kada je u pitanju zdravstvena nega, žitelji ovih krajeva dobijaju minimum minimuma, te ih konstantno brine pitanje da li će im lekarska pomoć biti dostupna u trenutku kada je preko potrebna ili život znači. Iako je reč o kovanici za koju mnogi nisu ni čuli, u Srbiji je identifikovano čak 5 medicinskih pustinja u 25 regiona.
Šta su medicinske pustinje?
Medicinske pustinje predstavljaju područja u kojima stanovnici nemaju odgovarajući pristup medicinskim uslugama. Posledično, veliki broj obolelih ne dobija odgovarajuću zdravstvenu negu u dogledno vreme, što dalje može rezultirati komplikacijom stanja bolesnika ili čak smrtnim ishodom.
Širenje medicinskih pustinja je globalni problem i aktuelan je godinama unazad. Medicinske pustinje postaju sve češći fenomen u SAD-u. Naime, veliki broj bolnica u ruralnim područjima radi minimalnim kapacitetom, usled manjka medicinskog osoblja i nesistematične raspodele novčanih sredstava. Od 2010. godine je zatvoreno oko stotinu ruralnih bolnica, a deluje da istu sudbinu čeka na stotine drugih zdravstvenih ustanova.
Gde se nalaze medicinske pustinje u Srbiji?
Fenomen medicinskih pustinja je, nažalost, prisutan i kod nas. Krajeve kojima je dodeljena ova nezavidna titula čak ni ne možemo nazvati ruralnim. Reč je o regionima u kojima je broj lekara opšte prakse ili specijalista na 100.000 stanovnika daleko manji od republičkog proseka. Samim tim, broj pacijenata koji dolaze na jednog lekara je daleko veći, što lekarima dodatno otežava rad i povećava obim posla. Na osnovu podataka koje pruža EU projekat AHEAD (u saradnji s Medijskim edukativnim centrom) može se zaključiti da se broj pacijenata po lekaru u Srbiji značajno razlikuje od regiona do regiona.
Analizom je utvrđeno 5 medicinskih pustinja u 25 regiona u našoj zemlji: Mačvanski, Šumadijski, Moravički, Srednjebanatski i Podunavski okrug. U ovim krajevima je primetan manjak lekara, te su bolesnici često prinuđeni da medicinske usluge zatraže u okolnim područjima. Primera radi, prema dostupnim podacima, u Mačvanskom regionu rade 34 lekara opšte prakse na 100.000 stanovnika, što bi značilo da jedan lekar vodi računa o oko 2.990 pacijenata. U pitanju je državni rekord kome ne težimo. U istom regionu 24 ginekologa radi na 100.000 žena i 28 hirurga na 100.000 ljudi.
Izveštaj AHEAD-a o Srbiji je poražavajući. Ističe se da, prema podacima iz 2019. godine, čak 10,2% starijih od 16 godina ne uspeva da dobije odgovor na svoje medicinske potrebe, u vidu medicinskog pregleda ili lečenja. U pitanju je procenat 3 puta veći od EU proseka, koji Srbiju, prema ovom kriterijumu, direktno svrstava među najgore pozicionirane države u Evropi. Stanovnici medicinskih pustinja u Srbiji kao glavni problem ističu skupu zdravstvenu zaštitu, duge liste čekanja i veliku udaljenost od prve zdravstvene ustanove.
Da li postoji rešenje za medicinske pustinje u Srbiji?
Sredinom marta tekuće godine, u Svečanoj sali Zavoda za javno zdravlje Šabac, održana je konferencija za medije povodom završetka realizacije projekta AHEAD u Mačvanskom okrugu i Srbiji.
Svoje mišljenje o načinu na koji bi mogla da se unapredi zdravstvena zaštita u Mačvanskom okrugu podelila je dr Jasmina Stanković, direktorka Doma zdravlja „Dr Draga Ljočić“:
“Rešenje problema vidimo na nekoliko načina: da se smanji dvojna dokumentacija - odnosno, da postoji samo elektronski karton, da se jačaju službe za kućno lečenje i negu, da se naprave mobilni timovi, kao i da telemedicina da svoj doprinos, jer smo tokom kovid pandemije uvideli njene benefite.”
Korisnici usluga, zdravstveni radnici i predstavnici lokalnih samouprava nude slične predloge za rešavanje problema medicinskih pustinja:
- Beneficije zdravstvenim radnicima za zapošljavanje u medicinskim pustinjama
- Povećanje zarade
- Subvencije za zapošljavanje u medicinskim pustinjama
- Povećanje broja zaposlenih
- Prilagođavanje strukture profila zdravstvenih radnika potrebama i epidemiološkoj i demografskoj slici korisnika
Medicinske pustinje su realnost koju ne priželjkuju ni lekari ni pacijenti. Pacijenti pravovremeno ne dobijaju adekvatnu medicinsku negu, a lekari su zatrpani poslom i ne stižu da se maksimalno posvete svakom pacijentu. Poput geografskih pustinja koje se preko noći ne mogu pretvoriti u oaze, svesni smo da se ni medicinske pustinje ne mogu iskoreniti za jedan dan. Smatramo da je unapređenje zdravstvenog sistema kroz glas pacijenta i otvorena komunikacija na relaciji lekar-pacijent najperspektivniji način za rešavanje problema koji muče obe strane.
Ukoliko ste i sami u potrazi za stručnjacima u vašem kraju koji će vam zaista pružiti vrhunsku zdravstvenu negu, predlažemo da pregledate iskustva drugih korisnika Hipokratija platforme. Pretragu možete izvršiti po nazivu bolesti, zdravstvene ustanove, imenu lekara ili specijalizaciji. Ako ste predstavnik zdravstvene ustanove u kraju Srbije koji je označen kao medicinska pustinja, kontaktirajte naš tim kako bismo zajedno utvrdili kako vam možemo pomoći da unapredite način na koji poslujete i pružate usluge.
