Imuni sistem ima zadatak da štiti organizam od raznih bakterija, virusa, parazita, pa čak i od tumorskih ćelija. Autoimune bolesti nastaju kada organizam počne da napada sopstvene ćelije, jer ih prepoznaje kao “uljeze”.
Autoimune bolesti su, nažalost, danas veoma česte. Neke od tih bolesti “napadaju” samo jedan organ (kao na primer dijabetes tip 1) , a neke “napadaju” ceo organizam (kao na primer eritemski lupus). Neki od stručnjaka tvrde da je danas dijagnostika autoimunih bolesti pristupačnija i lakša, pa iz tog razloga deluje da je broj autoimunih bolesti u porastu.
Nastanak autoimunih bolesti
O tačnom razlogu nastanka autoimunih bolesti još ne postoji jedinstveno mišljenje medicinske struke. Trenutno je registrovano više od 80 autoimunih bolesti, koje se ispoljavaju na štitnoj žlezdi, koži, zglobovima ili drugim delovima tela.
Na nastanak autoimunih bolesti utiču:
- Genetika
- Životna sredina
- Stres
- Pol
Stručnjaci su stava da se autoimune bolesti započinju razvoj godinama pre simptoma. Uticaj uslova životne sredine je veoma značajan. Život u mestima sa zagađenim vazduhom može biti okidač da nastanak autoimune bolesti. Kontakt s teškim metalima i pesticidima, pušenje i izloženost ultraljubičastom (UV) zračenju, takođe povećava rizik od pojave autoimunih bolesti. S druge strane, dugoročna konzumacija lekova, izloženost stresu i nepravilna ishrana narušavaju sposobnost organizma da se bori. Na osnovu dosadašnjih istraživanja, stručnjaci su došli do zaključka da su žene sklonije obolevanju od autoimunih bolesti.
Vrste autoimunih bolesti
Autoimunih bolesti ima mnogo, te ćemo se detaljnije pozabaviti samo najčešćim:
- Hašimoto tireoiditis - stvara autoantitela koja su usmerena na štitnu žlezdu. Bolest vrlo često prolazi neprimetno, jer se klinička slika razvija postepeno;
- Urtikarija (koprivnjača) - karakterišu je promene na koži u vidu crvenih otoka i plikova praćenih svrabom;
- Sistemski eritemski lupus (SLE) - uzrokuje stvaranje autoantitela koja su usmerena na tkiva u celom telu, pa može uticati na zglobove, pluća, krvne ćelije, nerve, bubrege. Žene obolevaju čak deset puta češće od muškaraca. Javlja se crvenilo lica u obliku leptira kao i crvenkasti osip po celom telu.
- Reumatoidni artritis - dovodi do ukočenosti, bola, gubitka pokretljivosti i upale zglobova. Najčešće pogađa žene starosti od četrdeset do šezdeset godina.
- Multipla skleroza - uzrokuje otežan hod, ukočenost, trnjenje ekstremiteta, paralizu, kao i probleme sa vidom.
- Sjögren-ov sindrom - izrazita suvoća očiju, usta i drugih sluzokoža u telu.
- Miastenija gravis - uzrokuje slabost očnih kapaka i generalno slabe očne mišiće i abnormalan umor mišića nakon opterećenja. Obolela osoba može da ima poteškoće u govoru, gutanju, kao i slabost ruku i nogu.
- Polimiozitis i dermatomiozitis - počinje crvenilom i otokom lica, koje se može proširiti na prste, nadlaktice ili šake. Bolest s vremenom uzrokuje jaču ili slabiju pigmentaciju i tanku kože. Najčešće nastaje između četrdesete i šezdesete godine života. Polimiozitis s vremenom može da dovoede do mišićne slabosti u celom telu.
- Ankilozirajući spondilitis - oboljenje vezivnog tkiva koje izaziva upalu kičme i velikih zglobova, što dalje uzrokuje bol i ukočenost.
- Sistemska skleroza (sklerodermija) - dovodi do zadebljane i tvrde kože i na unutrašnjim organima. Čest simptom ove bolesti je Rejnoov fenomen.
- Sistemski vaskulitisi - dovodi do zadebljanja zidova krvnih sudova, što smanjuje protok krvi. Smanjen protok krvi uzorkuje dalje oštećenje organa i tkiva.
- Mešovita bolest vezivnog tkiva - počinje sa oticanjem ruku, Rejnoov fenomenom, a zatim se razvijaju bolovi u zglobovima i mišićima. S vremenom može da pređe i na druge organe (pluća, srce, bubrezi). Bolest se obično javlja između dvedesete i tridesete godine.
Simptomi autoimunih bolesti
Među prvim simptimima javljaju se umor, blaga groznica i bolovi u mišićima. U najvećem broju slučajeva, autoimune bolesti su praćene crvenilom, povišenom temperaturom, bolom i otokom. Ako bolest zahvata zglobove, javljaju se bol i ukočenost. Ako oboljenje nastaje na koži, javljaju si plikovi i promena boje. Ukoliko je štitna žlezda obolela, mogu se javiti umor i drastična promena težine.
U kontekstu autoimunih bolesti, spominje se Rejnoov fenomen. U pitanju je simptom koji se ispoljava promenom boje prstiju prilikom izlaganja hladnoći, stresu, kao i pojavom nerpijatnog osećaja u rukama i stopalima.a.
Lečenje autoimunih bolesti
S obzirom da za autoimune bolesti nema leka, jedina opcija je uvođenje terapije, koja će bolest da drži pod kontrolom. Najčešće se koriste lekovi koji umanjuju jačinu simptoma (kao na primer nesteroidni antiinflamatorni lekovi i kortikosteroidi). U slučaju nekih autoimunih bolesti koriste se i lekovi koji nadoknađuju nedostatke u organizmu, koji su posledica bolesti (na primer, insulin).
Ako se autoimuna bolest otkrije na vreme i ako se blagovremeno prepiše terapija, obolela osoba uglavnom vodi kvalitetan i dugovečan život.
Ishrana u slučaju autoimunih bolesti
U slučaju dijagnoze autoimune bolesti značajan faktor predstavlja ishrana.
Autoimuna dijeta podrazumeva da se uključe namirnice koje ublažavaju upale u organizmu.
Među preporučenim namirnicama su:
- Hladnoceđena ekstra devičanska ulja,
- voće
- povrće - posebno zeleno lisnato
- semenke
- integralne žitarice
- fermentisane namirnice
- prirodni začini
- biljni čajevi
Kvalitetna ishrana je značajna jer creva održava u balansu. Zdrava creva pomažu imunom sistemu da bude jak i da se bori protiv “uljeza”.
Utvrđivanje dijagnoze i vrste autoimune bolesti može da traje duže vreme. Osim fizičkog pregleda i laboratorijskih analiza, vrši se rendgen, ultrazvuk, CT i MRI. Da biste dobili najbolju negu, ukucajte “autoimuna bolest” u prostor za pretragu na platformi Hipokratija. Na osnovu iskustva drugih, izaberite najbolje za sebe. Nakon završenog pregleda, ostavite svoje iskustvo i na taj način pomozite drugima koji se nađu u istoj situaciji.